"Даровање цркви није само размена материјалних добара, већ тихи дијалог душе са Вечношћу. Када човек полаже прилог на отар, он не даје од сувишка, већ уграђује себе у темеље који пркосе времену."
Кроз духовну призму чин донатроства или приложништва се огледа кроз неколико важних аспеката:
Мост ка Непролазном: Сваки камен уграђен у храм и свака кап уља у кандилу постају део молитве која не престаје. Док је света и века, име ктитора одјекиваће под куполама као ехо благодарности, чак и када његов земаљски глас утихне.
Племенита жртва: Бити донатор значи разумети да смо на овој земљи само чувари благослова које нам је Бог поверио. Враћајући део тог благослова дому Божијем, ми претварамо пролазно злато у непролазно светло.
Чувар ватре: Црква је лађа која плови кроз буре историје, а донатор је онај који ту лађу помаже да не потоне. То је чин љубави према прецима који су нам веру предали и према потомцима којима дугујемо светињу.
Заједничарење у љубави: Даривањем хранимо гладне, тешимо тужне и подижемо зидове који грле сваког намерника. То је испружена рука која не тражи хвалу, већ радост у сазнању да је некоме постала ослонац.
Постати ктитор значи уписати своје срце у Живу Књигу Цркве, где се сваки дар мери искреношћу, а свака жртва крунише благословом који наткриљује домове и поколења која долазе.
Донаторство (често се назива и ктиторство или приложеништво) сматра се важним из духовних и практичних разлога. Давање није само финансијски чин, већ израз вере и љубави према Богу и ближњима.
„Са смиреношћу у срцу и надом у милост Господњу, приносим овај скромни дар дому Твоме, Свети Оче Николаје.
Нека овај прилог буде на славу Божију, за украс и лепоту Твога светог Саборног храма, за здравље мојих милих и драгих, и за вечни покој душа оних који су ме вери научили.
Уграђујући део свога труда у ове свете зидове, под окриље Твога чудотоворног заступништва, молим се да ово дело остане као тиха молитва пред Лицем Господњим за сва поколења која долазе. Амин.“
Донаторство је израз вере и поверења у Бога. Материјална жртва коју човек подноси помаже у чишћењу душе и ослобађању од везаности за овоземаљска добра.
За постајање ктитором или званичним донатором процедура је спој духовне намере и административног реда унутар црквене општине.
Први корак је разговор са старешином храма. Изразите жељу да помогнете одређеном пројекту (нпр. поправка крова) или за опште потребе храма.
Донација не мора бити само новац. То може бити грађевински материјал, иконе, богослужбени предмети или волонтерски рад (тзв. трудодавни прилог).
Сваки значајнији прилог се уписује у званичну књигу. Када дате новац, свештеник или благајник вам издаје признаницу (блок-рачун) са печатом црквене општине.
Данас се донација може уплатити електронски, што је најтранспарентнији начин.
Имена великих донатора се уписују у тзв. диптихе (спискове) које свештеник чита током Литургије за здравље и спасење душе.
У зависности од висине прилога и заслуга, Црква додељује различите видове захвалности у виду
Захвалнице или Грамате - Свечане повеље којом се похвално истиче труд појединца.
Орденом Епархије или Патријаршија могу доделити посебно ордење за изузетан допринос (нпр. Орден Светог Саве).
Ктиторским натписом - код обнове, име донатора се често уклеше у мермерну плочу на улазу у храм.
From worship services to community outreach, stay updated with our scheduled activities.
УПОЗНАЈ САБОРНУ ЦРКВУ
УПОЗНАЈ САБОРНУ ЦРКВУ
