Карловачка митрополија је била област која је у историји Српске православне цркве постојала пре уједињења покрајинских цркава 1920. године а обухватала је све Србе православне вере који су живели на подручју северно од Саве и Дунава. Канонски била је под јурисдикцијом Пећке патријаршије, да би се након њеног укидања сматрала аутокефалном са надлежностима неозваничене патријаршије. Митрополију је чинило седам епархија: Арадска, Бачка, Будимска, Вршачка, Пакрачка, Горњокарловачка и Темишварска. Првобитни назив митрополије био је Крушедолска митрополија, јер је основана у манастиру Крушедолу 1708. године. Седиште митрополије је премештено 1713. Године у Сремске Карловце, и од тада ће она понети назив Карловачка митрополија. Ова по свему посебна и значајна црквена организација, на челу са својим ревносним и родољубивим поглаварима и епископима, у наредних нешто више од 200 година, храбро ће носити крст српског народа и представљаће недреманог чувара нашег националног и верског идентитета.